BIBLIJSKE LEGENDE PDF

Magor Please enter recipient e-mail address es. There are no discussion topics on this book yet. Find a copy in the library Finding libraries that hold this item Reviews User-contributed reviews Add a review and share your thoughts with other readers. The E-mail Address es you entered is are not in a valid format. Your rating has been recorded.

Author:Dusho Gagar
Country:Finland
Language:English (Spanish)
Genre:Politics
Published (Last):14 February 2006
Pages:310
PDF File Size:18.61 Mb
ePub File Size:19.75 Mb
ISBN:362-7-45498-348-3
Downloads:57580
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Sasar



Citati biblijskog teksta, biblijska imena i nazivi mesta preuzeti su iz Danicicevog prevoda Starog zaveta. U svom dana njem obliku grob je izgraden u l veku p.

Moje knjige obicno se svrstavaju u kategoriju naucno-popularne literature. Ne podcenjujuci nikako tu korisnu oblast, moram priznati da moje ambicije se u dalje. Mo da sam u zabludi, ali sebe smatram piscem koji je za umetnicku gradu jednostavno izabrao naucna dostignuca.

Odu evljavaju me otkrica, ali jo vi e sam pronalazac kao covek, njegov trud, njegov napor i dramatican dogadaj na putu do istine, njegovi upesi koje cesto posti e po cenu zdravlja i ivota. Njihovo stradalni tvo i njihovi trijumfi - to su valjda najcudesnije literarne teme. U strahotama, kojih nas istorija nije po tedela i ne tedi nas, oni su u su tini jedina afirmacija i opravdanje na eg ovozemaljskog ivota. Parafrazirajuci Stendala, moglo bi se reci da bi covecanostvo bez znanja bilo kao brod bez balasta prepu ten neobuzdanoj vodenoj stihiji.

Ako sam pisao o sudbinama drevnih kultura, onda sam to uvek cinio tra eci upravo tu afirmaciju ivota, tu dragocenu osnovu ljudskog napretka koja se probija kroz burne periode ratova, strahota i mraka. Tra io sam coveka koji je otimajuci se okovima iskonskih nagona i sujeverja ipak, i ao napred ka svetlim horizontima bitisanja. Pracenje njegovog lutanja punog rizika, kroz ere, epohe i stoleca to je upravo tema mojih knjiga. Naime, nema uzbudljivije epopeje od hoda ljudskog roda od pecinskog coveka do pronalazaca atoma i tajni kosmosa.

On je hiljadama vlakana protkao na u kulturu, pod njegovim uticajem obrazovala se na a pokoljenja, na jezik i na i obicaji. A ipak kako smo malo upoznati sa njegovim sadr ajem. Starije pokoljenje pamti izvodene fragmente, dok dana nji nara taj odgajan u laickom duhu, valjda ni ta ne zna o Bibliji.

Stari prevodi, pa cak i neki savremeni, svojim arhaicnim jezikom ne podsticu prosecnog coveka na citanje, a ljude racionalnih uverenja odbija mi ljenje da je to sakralna knjiga, puna mitova i ritualnih propisa.

Medjutim, zahvaljujuci nauci izvr en je proces reva-ndikacije Biblije kao svetovnog dokumenta koji sadr i veliku kolicinu istorijskih podataka. Poceci sistematskih istra ivanja u toj oblasti, izuzimajuci ranije sporadicne poku aje, dogadaju se polovinom XIX veka. Ali u relativno kratkom periodu, za nepunih sto godina, kako su se samo desile temeljne, revolucionarne promene u na im pogledima na Bibliju.

Sve do polovine pro loga veka ona je bila u domenu iskljucivog prava teologa. Kao sveta knjiga, nadahnuta Bogom, u odnosu na prohteve nauke u ivala je svojevrstan imunitet koji su obezkedivali strogi propisi crkvenih institucija. Poku aj kritickog ugta dugo je smatran za svetogrde i napad na religijska verovanja. Vladalo je uverenje da su Mojsije, Isus Navin, David, Solomon i proroci zaista napisali odgovrajuce delove Biblije, da je Jehova na Sinajskoj gori ustanovio "Deset bo jih zapovesti", da je prorok Ilija na plamtecoj dvokolici odleteo na nebo, a Danilo iza ao citav iz jame sa lavovima.

Kad je biblijski tekst na veoma ocigledan nacin bio u raskoraku sa onim to spada u pojam sakralnosti, tumaci su u njemu nalazili alegoricni smisao, pun mistike. Tako se, na primer, "Pesma nad pesmama", ljubavna lirika koja odi e istocnjackom culno cu, u njihovoj verziji preinacila u religioznu poemu u kojoj se pod simbolom mlado enje krije Jehova, a u doba hiri canstva Hristos.

Naime, ljudima epoha velikih prirodnih otkrica, te ko je shvatiti da je tako nedavno Biblija va ila za jedini autoritet u stvarima koje se odnose na znanje o svetu. Divne u svojoj naivnosti, biblijske price o Adamu, Evi i raju vecina ljudi je uzimala kao poslednju rec o nastanku ivota na zemlji. Kada je. U drugoj polovini pro loga veka kada se vidokrug na eg znanja naglo pro irio zahvaljujuci nizu izvanrednih naucnih otkrica, silom prilika morao je da nastupi i zaokret u odnosu na Bibliju.

Njenim problemima pozabavili su se pravi naucnici. Postepeno se razvijala biblistika ciji poceci dose u do XVII veka. Izdvojila se nova grana nauke sa sopstvenim istra ivackim metodama koje su se usavr avale iz dana u dan.

Toj promeni doprinela je op ta atmosfera u Evropi koja je izlazila iz svoje kulturne izolacije. Putnici i istra ivaci nepoznatih zemalja izazvali su ivo interesovanje za velike kulture Bliskog i Dalekog istoka. Tada je, pored ostalog, shvaceno da Biblija ne mo e da pola e iskljucivo pravo na naziv otkrovenja.

Ova lista nikako nije iscrpljena jer tu jo treba dodati svete knjige kineskog konfucija-nizma i taoizma kao i japanskog intoizma. Sve te svete knjige po mi ljenju njihovih poklonika sadr e iskljucivo objavljenu istinu, iako se medusobno mnogo razlikuju.

Medu njima Biblija zauzima jedno mesto i to nikako najva nije, jer u pogledu broja njenih poklonika ustupa pred mnogima od njih. Li ena oreola jednostavnosti Biblija je prestala da bude izuzetan i neponovljiv fenomen, ali pokazala se kao jedna od mnogih pojava ljudske te nje za istinom.

Podloga iz koje je nastala normalni su psiholo ki i dru tveni procesi isti kod naroda svih kontinenata, bez obzira na rasu, jezik i kulturu. Naucnici koji se bave izucavanjem biblijskog teksta izgradili su novu naucnu oblast zvanu biblijska kritika koja se deli na ni u i vi u.

Ni a kritika trudi se da koliko je to moguce utvrdi autenticni tekst otkrivanjem gre aka kopista i prevodilaca. Nas radije zanima vi a kritika, jer zahvaljujuci njenim zadivljujucim zakljuccima saznali smo ta je u biti stvari vStari zavet. Pioniri te nove istra ivacke oblasti su pored ostalih traus, Renan i Velhauzen. Besprekorna logika njihovih lingvistickih metoda dovednih do izuzetne preciznosti, slomila je najzad otpor dogme, pa je cak i katolicka crkva morala da popusti. Godine Papa Pije XII najzad je prihvatio kritiku Biblije i samim tim katolickim istra ivacima otvorio put ka znanju.

Njihova argumentacija je imala takvu neuporedivu snagu da je bilo nemoguce dalje je negirati. Kojim metodama se slu i vi a kritika u svom istra ivackom radu? Stvar je dosta slo ena i za laike mo da dosadna. U cilju svodenja tog pitanja na par osnovnih elemenata dozvolice-mo sebi dosta upro ceno poredenje koje ima tu dobru stranu da taj problem obja njava na veoma ocigledan nacin. Zamislimo polonistu koji pred sobom ima pricu kompilo-vanu u jednu narativnu celinu pozajmljenu od Reja, Paska, Na-ru evica, Njedevica i Lelevela.

Po to poljski jezik, slicno drugim jezicima, tokom vremena podle e znatnim razvojnim promena-ma, a uz to svaki od pomenutih autora ima svoj sopstveni stil, na polonista ce u pojedinim delovima teksta lako otkriti razlike u sintaksi, leksici i frazeologiji. Vr eci detaljnu analizu teksta brzo ce prepoznati mistifikaciju, i ne samo to, utvrdice autore pojedinih delova, a u slucaju da mu to nije uspelo, na osnovu karakteristicnih obele ja jezika, konacno, ocenice da je prica me avina fragmenata razlicitog porekla i da prema tome ne mo e biti delo jednog autora.

Zahvaljujuci dokumentima nadenim u Tel el-Amarni i Ras Samri, kao i nekim najstarijim delovima Biblije, kao to je, na primer, pesma Marije, Mojsijeve sestre, i pesma De-bore, naucnicima je uspelo da rekonstrui u razvoj herbrejskog jezika, pocev i od XIII veka pre na e ere. Naucnici su tako dobili izvanredno orude za lingvisticku analizu pojedinih biblijskih knjiga.

To je naravno mukotrpan posao koji zahteva veliki napor i ogroman fond znanja. Taj posao nikako nije zavr en, a postignuti rezultati jo uvek su predmet novih naucnih rasprava. Izvesne osnovne tvrdnje ipak ne podle u nikakvoj sumnji. Utvrdeno je, pre svega, da je Stari zavet zbirka istori-jskih svedocanstava, narodnih legendi, zakona, ritualnih propisa i mitova koji vode poreklo iz razlicitih epoha i dru tvenih sredina.

Tu zaostav tinu sakupili su i obradili dosta kasnije jevrejski kompilatori, uglavnom posle vavilonskog ropstva. U Bibliji su tekstovni slojevi prekrivali jedan drugi ili su se toliko isprepletali da ce njihovo razgranicenje i naucno identi-fikovanje jo dugo biti predmet rada kriticara Biblije.

Pored toga, problem su komplikovale dopune koje je iz razlicitih razloga dodavao dugi niz redaktora, kompilatora i prepisivaca. U tu oblast spadaju, pored ostalog i takozvani etiolo ki mitovi, tj. Etiolo ki mitovi su, na primer, cudo prelaska Crvenog mora, cudo mane i cudo zaustavljanja voda Jordana. Istra ivanja su pokazala da se iza toga kriju sasvim prirodne pojave, koje su tek docnije, potiskivane tokom vremena, izrasle u natprirodne pojave. Kruna svih tih naucnih radova je, ipak, istorijska kritika Biblije.

Potrudicemo se da u nekoliko recenica objasnimo na cemu se zasnivaju njeni radovi i zasluge. Do pocetka XIX veka na e znanje o drevnim kulturama Bliskog istoka bilo je veoma oskudno i u vecini slucajeva dosta maglovito. Jedini izvodi koje smo imali bile su nejasne bele ke u Bibliji i price grckih istoricara Herodota, Ksenofona, Ktesije i Diodora, pri cemu poslednjoj dvojici ne treba verovati.

Imena naroda kao to su Vavilonci, Asirci, Egipcani i Persijanci malo su nam govorila, a teritorije njihovih dr ava predstavljale su na mapi bele mrlje. Zato nije cudno, to je Biblija, istrgnuta iz istori-jskog konteksta, postala polje najfantasticnijih tumacenja. Nije postojala nikakva mogucnost potvrde ta je u njoj legenda a ta istorijska istina.

Magle neznanja pocele su da se di u tek pocetkom epohe velikih arheolo kih otkrica polovinom pro loga veka. Ispod pustinjskog peska izvadeni su na povr inu divni istorijski spomenici zaboravljenih kultura: hramovi i grobnice faraona kao i ru evine hramova kraljevskih dvoraca u Horsabadu, Hatu i, Ninivi, Vavilonu, Uru, Ugaritu, Mari i mnogim drugim drevnim gradovima Mesopotamije i Sirije.

U arheolo kim nalazi tima pronadena je ogromna kolicina pisanih dokumenata, doslovno citave biblioteke i arhive. Tako se u ru evinama dvorca asirskog 10 Zerwn "Kosufovsfe cara Asurbanipala u Ninivi sacuvalo cak dvadeset pet hiljada glinenih plocica s tekstovima pisanih klinastim pismom.

Ono sadr i diplomatsku prepisku, ugovore, molitve, spomenike knji evnosti i religiozne mitove proteklih vekova, pored ostalog i ep o Gilga-me u u kome se nalazi prica o potopu. Kako se pokazalo, taj kodeks bio je izvor nekih pravnih propisa Petoknji ja. Kada je Francuz ampolion Taj posao nikako nije zavr en, ali vec danas stoje pred nama u punom svetlu malo poznati ili potajno zaboravljeni narodi staroga sveta: Sumeri, Vavilonci, Asirci, Haldejci, Fenicani, Filistejci, Hetiti, Mitani, Persijanci, Aramejci i Egipcani.

Znamo vec dosta o njihovoj kulturi, religiji i obicajima, a istoriju mnogih od tih naroda danas znamo tako detaljno da su na tu temu vec napisane op irne knjige. Polovinom pro log veka zapoceta su arheolo ka ispitivanja i u Palestini. Otkopana je vecina gradova cija smo imena znali iskljucivo iz Biblije. U njihovim ru evinama nadena je potvrcm niza biblijskih svedocanstava, pored ostalog i nepobitni dokazi osvajacke kampanje Isusa Navina, ostaci gradevinarstva iz vremena Saula, Davida i Solomona kao i pusto enja izazvana najezdama Aramejaca, Asiraca i Haldejaca.

S druge strane, egipatski, asirski, haldejski i persijski natpisi i dokumenti omogucili su nam da utvrdimo da u Bibliji nije sve legenda i fantazija i da su tu neke istorijske istinite cinjenice. Jevrejski narod, slicno svakom drugom narodu, nije mogao da ivi u potpunoj kulturnoj i obicajnoj izolaciji, pogotovo to je to bio mlad nanrod u odnosu na stare, bogate i zrele civilizacije koje su ga okru ivale. Istorijska kritika bavi se otkrivanjem tih veza i u tom pogledu mo e da pripi e sebi neke nesumnjive uspehe.

Pre svega, metodom korelacije uspela je da delimicno rekonstrui e hronologiju biblijske istorije, dopuni ili utvrdi neke epizode koje Biblija ili precutkuje ili opisuje lakonski ili jednostrano i da osvetli politicke motive mnogih dogadaja koje nismo razumeli.

Jednom recju - da dosta naivno ispricanoj biblijskoj istoriji da neki pragmaticni red uzroka i posledica. Za nas je bilo va nije da utvrdimo tesnu povezanost 11 obicaja, zakonodavstva i religije. Tim pitanjima posvecujem u knjizi dosta prostora.

Dovoljno je tu istaci kao primer da su se zakoni Mojsijevih "Deset bo jih zapovesti" obrazovali pod utica-jem mesopotamskog zakonodavstva, da su prica o nastanku sveta, potopu i niz drugih prica pozajmljene iz vavilonske mitologije, da su cak i cela eshatologija proroka, kao stra ni sud, nagrada i kazna posle smrti, nebo i pakao, andeli i sotone, stranog porekla. Jednom recju -sve na e religijske koncepcije i zakoni vere stariji su desetak stoleca od Biblije koja nam ih je prenela.

Pod uticajem svih tih otkrica poceli smo na Bibliju da gledamo drugim ocima i na na e iznenadenje shvatili smo da je ona jedno od najvecih remek-dela svetske knji evnosti, delo izuzetnog realizma u kome kulja i kljuca autenticni ivot. Jednostavno, te ko je poverovati da je taj bogati kaleidoskop prica punih plasticnosti, ivota i kolorita kao i ljudi od krvi i mesa - mogao da nastane u tako dalekoj pro losti i da se odr ao do na ih dana.

U toj zbirci prica, bajki, poema, poezije i nadahnutih prorocanstava, nadareni narod pokazao je svoju ivotnu mudrost, pronikao u najintimnije dubine ljudske prirode i hrabro postavio pitanje o smislu ivota. Tema Biblije je vi evekovna istorija jevrejskih plemena, tokom vremena ulep ana raznim neobicnim pricama i legendama.

ACENTOS DIACRITICOS EJERCICIOS PDF

Ponuda "BIBLIJSKE LEGENDE Zenon Kosidovski" je arhivirana

.

EVANGELISM BY FIRE REINHARD BONKE PDF

Zenon Kosidowski - Biblijske Legende

.

BORDA CA PLAYBOY PDF

Biblijske legende i demokratija

.

Related Articles