KRIMINALISTIKA METODIKA PDF

Condition: new. Pages: Language: Russian. Sbornik zadach i zadanij sostavlen s uchetom dejstvujuschego ugolovnogo i ugolovno-protsessualnogo zakonodatelstva i gosudarstvennykh standartov po distsipline"Kriminalistika" dlja vsekh urovnej vysshego juridicheskogo obrazovanija. On rasschitan na ovladenie studentami znanijami v oblasti obschej teorii etoj nauki,priobretenie imi navykov primenenija tekhniko-kriminalisticheskikh sredstv i metodov, takticheskikh priemov organizatsii i planirovanija sledstvija, proizvodstva sledstvennykh dejstvij, chastnykh metodik rassledovanija otdelnykh vidov i kategorij prestuplenij. Sbornik soderzhit znachitelnoe kolichestvo osnovannykh na opublikovannoj i neopublikovannoj sledstvennoj i sudebnoj praktike zadach i zadanij, kontrolnye voprosy po kazhdoj teme, osnovnuju literaturu, rekomenduemuju dlja ikh izuchenija, i testy po kazhdomu razdelu kriminalistiki. V prilozhenii dany bibliogra-fija literatury poslednikh let po ukazannomu kursu, kotoruju sleduet ispolzovat dlja podgotovki k seminarskim i prakticheskim zanjatijam, vypolnenija kursovykh i vypusknykh kvalifikatsionnykh rabot, primernaja tematika kursovykh i vypusknykh kvalifikatsionnykh rabot po kriminalistike, a takzhe metodicheskie zadanija po ikhvypolneniju.

Author:Gotaur Dojora
Country:Uruguay
Language:English (Spanish)
Genre:Business
Published (Last):1 April 2006
Pages:259
PDF File Size:13.47 Mb
ePub File Size:17.53 Mb
ISBN:825-2-93439-563-7
Downloads:55138
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Faumi



Dobijanjem odgovora na njega utvruje se da li u konkretnom sluaju postoji krivino delo, privredni prestup, prekraj, disciplinski prestup ili zades. Smrt moe da bude nasilna predstavlja krivino delo ubistva , prirodna, samoubilaka ili zadesna kada krivinog dela nema. Neki put nije lako utvrditi da li u konkretnom sluaju postoji ili ne postoji krivino delo. Od odgovora na to pitanje zavisi da li e biti pokrenut pretkrivini ili krivini postupak i da li e se policija, i nakon utvrivanja prirode dogaaja, angaovati u konkretnom sluaju ili ne.

Takoe e zavisiti i pravac daljeg angaovanja policije, konkretni zadaci i osnovna taktika pravila postupanja. Odgovorom na ovo pitanje ustanovljava se lice mesta kao jedan od fundamentalnih pojmova u kriminalistici. Lice mesta obuhvata: a mesto radnje izvrenja npr. Mesto izvrenja je kod veine krivinih dela poetna taka kriminalistikog rada. Njega treba u celini analizirati. Utvrivanje mesta krivinog dogaaja je, iz vie razloga, od velikog znaaja. Na tom mestu se mogu pronai predmeti i tragovi izvrenja, odnosno zatei ili pronai lica koja su u vezi sa dogaajem oteeni, rtva, oevidac, uinilac.

Rezultati dobijeni kriminalistikom obradom lica mesta su vrlo dragoceni, i mogu se koristiti kao indicija pri postavljanju verzija ili kao dokazi u krivinom postupku. Mesto izvrenja predstavlja sastavni deo MOS-a specifinog naina izvrenja pojedinih uinilaca. Preduzimanje mera i radnji u cilju provere alibija osumnjienog ili okrivljenog biva bespredmetno, ukoliko mesto izvrenja nije pouzdano utvreno.

Kod pojedinih krivinih dela mesto izvrenja predstavlja obeleje bia dela npr. Dobijanjem odgovora na ovo pitanje utvruje se vreme izvrenja. Preciziranjem vremena izvrenja suava se broj moguih izvrilaca.

Samo ako se zna odgovor na to pitanje, moe se vriti proveravanje alibija kod osumnjienih lica. Pri odgovoru na ovo pitanje treba ustanoviti vidljivost i vremenske prilike koje su postojale u momentu izvrenja krivinog dela. Potrebno je ispitati da li su svedoci mogli da zapaze tano vreme izvrenja krivinog dela. U pojedinim sluajevima izraen je kriminalistiki znaaj vremena izvrenja koji ulazi u modus operandi, npr. Prilikom odgovora na ovo pitanje treba proveriti da li se saobraajni rasporedi mogu povezati sa krivinim delom ili pronalaenjem nepoznatih svedoka.

Neophodnost precirizanja tanog vremena ili vremenskog intervala krivinog deavanja, objanjava se injenicom da se niz, kriminalistiki znaajnih okolnosti npr. Isto vai i za postojanje odreenih indicija o krivinom delu i uiniocu motiv izvrenja, ispoljavanje volje za izvrenjem, psihiko dejstvo izvrenog dela, posedovanje odreenih predmeta, poznavanje odreenih okolnosti, itd.

U skladu sa doslednim potovanjem naela zakonitosti u primeni krivinih zakona, konkretna ljudska ponaanja podvode se pod odredbe onog krivinog zakona koji je vaio u vreme njihovog preduzimanja.

Pri utvrivanju uzrasta uinioca, njegove uraunljivosti, kao i momenta od kog poinje da tee rok zastarelosti krivinog gonjenja, a kao odluujui kriterijum se uvaava vreme preduzimanja radnje krivinog dela. Vreme izvrenja moe da predstavlja i kvalifikatornu okolnost kod pojedinih krivinih dela, dok kod pojedinih dobijaju privilegovani oblik.

Analizom naina izvrenja krivinog dela moe se prikupiti puno vanih podataka o nepoznatom uiniocu npr. Na osnovu analize naina izvrenja, kriminalistika je razradila metode traganja za nepoznatim uiniocima, pre svega onima koji ponavljaju vrenje krivinih dela uenje o modus operandi sistemu i sastavljanju personalnog profila.

Ovo je od naroitog znaaja kada su uinioci povratinici, specijalizovani za vrenje odreenih krivinih dela. Kod pojedinih K. Nain izvrenja moe da bude kvalifikatorna oteavajua okolnost. Treba ukazati na tesnu vezu izmeu: a sredstva izvrenja i zanimanja uinioca; b sredstva izvrenja i hobija, orua i oruja koja se upotrebljavaju pri upranjavanju hobija neretko se koriste i za izvrenje krivinih dela ; c sredstva izvrenja i osobina linosti npr. Upotreba odreenih sredstava izvrenja je kod pojedinih K.

Ovo pitanje postavlja se onda kada se sumnja ili je izvesno da je kriminalni dogaaj nastao aktivnou vie lica. Broj uesnika se moe utvrditi zaticanjem na mestu dogaaja, prikupljanjem obavetenja od graana, kao i misaonom rekonstrukcijom toka dogaaja, izvrenom na osnovu steenih saznanja i predmeta i tragova pronaenih prilikom kriminalistike obrade.

Zajedniko delovanje vie lica u izvrenju odreenog krivinog dela depne krae, razbojnitva, prevare, i td. Uestvovanje vie lica u radnji izvrenja ili drugoj radnji kojom se zajedniki ini krivino delo, predstavlja obeleje bia krivinih dela kod kojih postoji nuno saizvrilato npr. Odgovoro na ovo pitanje ukazuje na nunost planiranja verzija o sauesnicima.

U sluaju uestvovanja vie lica u K. Na osnovu analize tragova i naina izvrenja procenjuje se da li je krivino delo izvrio jedan ili vie saizvrilaca. Odgovor na ovo pitanje ukazuje na mogui motiv izvrioca.

Aktivnost policije na rasvetljavanju krivinog dogaaja ima za cilj utvrivanje motiva izvrenja. Na osnovu verzija o motivu dolazi se do moguih uinilaca.

Veoma je znaajno kod krivinih dela sa nepoznatim uiniocem, da ovlaeno slubeno lice policije postavi sebi pitanja: Ko sve moe da ima koristi od izvrenja tog krivinog dela?

Na koje sve motive ukazuje nain izvrenja krivinog dela? Treba imati u vidu da se motivi neretko fingiraju, a da se patoloki motivi ne mogu razumeti ako se primenjuje zdravorazumska logika. Motivi, namere ili pobude mogu da predstavljaju elemenat bia krivinog dela npr. Osim toga, motiv izvrenja moe da predstavlja i obeleja privilegovanog oblika pojedinih krivinih dela npr. Na osnovu utvrenog identiteta rtve ili objekta napada mogue je planirati verzije o muguem uiniocu li njegovim motivima.

Veza izmei rtve i uinioca je neretko veoma tesna. Lukavi uinioci to znaju i neretko pokuavaju sakriju identitet rtve tako to joj oduzimaju lina dokumenta, sakrivaju le, deformiu izgled lica. Oteeni i rtve se mogu pojaviti kao znaajan izvor podataka, s obzirom da su naroito zainteresovani za rasvetljavanje krivinog dela, otkrivanje i kanjavanje uinioca. Uz to, odreene osobenosti objekata ije je poznavanje omoguilo pripremu, planiranje i izvrenje krivinog dela, mogu, kao jedna od znaajnih operativnih indicija, ukazivati na krug lica moguih uinilaca.

Postojanje ili slinih karakteristika veeg broja napadnutih objekata ili lica nad kojima je krivino delo izvreno, moe ukazivati na specifian modus operandi uinioca, i time posluiti kao osnov za planiranje daljeg rada na rasvetljavanju izvrenih krivinih dela, ali na spreavanju novih. Prilikom rada na rasvetljavanju konkretnog kriivnog dogaaja ne sme se zanemariti ni mogunost doprinosa lica koje svojim ponaanjem, u veoj ili manjoj meri, isprovociralo radnju izvrenja krivinog dela.

KZ je, kod pojedinih krivinih dela, predviena mogunost blaeg kanjavanja ili osloboenja od kazne uinioca, koji je bio izazvan nezakonitim ili grubim postupanjem oteenog lica 9. Najvei broj K. To se ne retko moe reiti tek na kraju. Kod krivinog dela sa nepoznatim izvriocem viestruka ubistva, silovanja, serijske provalne krae moe se u traganju za uiniocem poi samo od posledice na osnovu izvrenja se zakljuuje o njegovim psihikim i fizikim osobinama, sposobnostima i strunim znanjima.

Pri utvrivanju osnovnih obeleja pojedinih krivinih dela, njihovih kvalifikovanih ili privilegovanih oblika, kao izvrioci se navode pojedine kategorije lica. Postoji vie krivinih dela kod kojih izvrioci mogu biti samo odreena lica, odnosno lica koja karakteriu odgovarajui lini odnosi, svojstva ili okolnosti.

Kriminalna delatnost se moe smatrati razjanjenom tek onda kada se na sva navedena pitanja daju potpuni i odreeni odgovori potkrepljeni dokazima. Smatra se da je svako od napred navedenih pitanja objanjeno ako su odgovori potkrepljeni dokazima relevantnim za krivini postupak.

Odgovor na zlatna pitanja kriminalistike moe se dobiti jedino detaljnom, preciznom i potpunom analizom injeninog stanja. Problem kriminalistikog rada pre svega u pretkrivinom postupku je esto postojanje malog broja injenica sa kojima se raspolae. Pretkrivini postupak karakterie po pravilu informacioni deficit.

Za prevazilaenje tog problema od najveeg je znaaja uenje o planiranju verzija. Zlatna pitanja kriminalistike predstavljaju osnov svih verzija koje se postavljaju od trenutka preduzimanja mera prvog zahvata, pa sve do okonanja postupka. Kriminalistike verzije Kriminalistika verzija presumpcija, pretpostavka, radna hipoteza je jedno od vie moguih tumaenja nekog dogaaja ili injenice, s tim to treba naglasiti da je broj verzija jedan od bitnih elemenata ovog pojma.

O znaenju svakog krivinog dogaaja ili injenice npr. Jedna verzija jednako nijedna verzija. Kriminalista unapred zna da sve predviene verzije ne odgovaraju istini. Dogaaj se mora tako dugo u mislima okretati i obrtati verto, vertere, versia dok se ne nae ono pravo reenje. Poreenje sa osvajanjem planinskog vrha na koji nije stupila ljudska noga. Ako ekspedicija poe samo jednim putem rizikuje da nikad ne stigne na vrh.

Ali, ako se podeli u vie ekipa, koje pokuavaju da istovremeno nau razne puteve, neka izmeu njih ima svakako izgleda da dopre do vrha. Kriminalista treba da ispituje odrivost svih predvienih verzija u svetlu svake pojedine injenice. Zatim da odbaci sve verzije koje injenice ne potvruju, a usvoji samo onu koja potvruje itav injenini materijal. Rad na verzijama jeste primena metode eliminisanja.

Sve verzije treba proveravati istovremeno i paralelno. Neprihvatljiva je teorija redosleda po kojoj treba proveravati najverovatnije verzije, zbog toga to e usled takvog pristupa biti uniteni vani dokazi, tako da se one verzije koje su na prvi pogled izgledale kao manje verovatne, kasnije ne mogu proveriti. Verzije se proveravaju preduzimanjem operativno taktikih, istranih i radnji koje se preduzimaju u toku glavnog pretresa.

Cilj preduzimanja svake radnje u krivinom postupku je upravo proveravanje, odnosno potvrda ili eliminisanje verzije. Metod elimisanja verzija ima svoj smisao samo ako se obrazloenim odbacivanjem raznih verzija pribliavamo utvrivanju objektivne istine. Istragu karakterie nepostojanje ili gubitak kriminalistikih relevantnih informacija, tj. Kriminalistike verzije slue da upotpune neznanje, odnosno nesigurno znanje o relevantnim injenicama i okolnostima.

Verzije se planiraju u pogledu zlatnih pitanja kriminalistike. U odnosu na svako zlatno pitanje kriminalistike treba postaviti i proveriti sve objektivno mogue verzije. Planiranje verzija ima dve funkcije u krivinom procesnom pravu i kriminalistici.

Kao prvo, slue kao metod putem koga se pronalaze nove injenice, i kao drugo, daju objanjenja za ve pronaene. Subjekti koji postavljaju verzije u krivinom postupku mogu se podeliti na primarne i sekundarne. Primarni subjekti su: ovlaena slubena lica policije, tuilac i sudija na glavnom pretresu. Sekundarni subjekti su: osumnjieni, branilac osumnjienog, svedok, vetak. Po opsegu krugu objanjivih injenica najprihvatljivija je trodeobna podela verzija na opte, posebne i pojedinane.

Opte verzije obuhvataju krivini dogaaj u celini pretpostavke o predmetu dokazivanja, themi probandi u celini. Posebne verzije su pretpostavke o subjektu, subjektivnoj strani, objektu i objektivnoj strani krivinog dela. Pojedinane verzije su pretpostavke o pojedinim injenicama iz theme probandi i dokaznim injenicama npr. Tipine verzije podvrsta optih verzija na osnovu minimalnog broja informacija npr.

GARTNER MAGIC QUADRANT IPS 2012 PDF

KRIMINALISTIKA

Dobijanjem odgovora na njega utvruje se da li u konkretnom sluaju postoji krivino delo, privredni prestup, prekraj, disciplinski prestup ili zades. Smrt moe da bude nasilna predstavlja krivino delo ubistva , prirodna, samoubilaka ili zadesna kada krivinog dela nema. Neki put nije lako utvrditi da li u konkretnom sluaju postoji ili ne postoji krivino delo. Od odgovora na to pitanje zavisi da li e biti pokrenut pretkrivini ili krivini postupak i da li e se policija, i nakon utvrivanja prirode dogaaja, angaovati u konkretnom sluaju ili ne.

SONY KDL-32L4000 PDF

Kriminalistika

You are on page 1of Search inside document Prof. Pojam i osnovne karakteristike kriminaliteta Razliite definicije kriminaliteta pravne, socioloke i dr. Pojam i podela kriminalistike Kriminalistika je nauka koja se bavi izuavanjem odgovarajuih metoda i sredstava u cilju spreavanja i otkrivanja k. Kriminalistika taktika, 2.

Related Articles